Dani mog detinjstva

Sigurna sam da nisam jedina osoba koja ovo misli, ali cini mi se da sto sam starija, ili mi dani traju sve krace, ili ja imam sve vise obaveza za koje je jedan regularan dan malo.

Kad sam bila mala, ustajala sam relativno rano, ali isto tako sam i legala u krevet prilicno rano. Mogu reci da sam imala dobrih sesnaest sati produktvnog dana. Osim obroka koje sam morala da ispostujem jer su me roditelji terali, sve ostalo je bilo uzivanje. Imala sam vremena za igru, drugove, crtane filmove, tacnije televizor, razgovor sa roditeljima, i nakon svakog takvog dana secam se da sam oko deset sati navece legala u krevet krajnje iscrpljena i budila se nakon osam sati zdravog sna krajnje odmorna.


Imala sam tu srecu da imam i brata i sestru, tako da moj zivot nikad nije bio dosadan i nikad nisam bila usamljena. Uzivala sam jer sam imala svoje najblize koji me nikad nisu napustali, vedre i razumne roditelje koji su cinili sve da im deca imaju srecno detinjstvo. Putovali smo i odmarali, videli razna mesta. Sad mi se cini da ni dva dana ne bi bila dovoljna da zavrsim sve sto jedan dan od mene trazi.

Sto sam starija, cini mi se da sam i sporija, a skola je sa sobom donela neke nove obaveze koje su mi skratile vreme za zabavu. Sad sve kasnije lezem i sve se teze budim, a obaveze cekaju i naredni dan.

Leave a Reply

Your email address will not be published.