Sastav Nikad neću zaboraviti


Nikad neću zaboraviti taj dan. Bilo je leto i vrućine su bile strasne. Mogla se osetiti vlaga koja se kao teški jorgan spustala na leđa i pritiskala svom snagom.

Znali smo da ce pasti kiša. Bila sam zaista mala, nisam smela da se udaljavam od kuce jer je mamin strogi glas odzvanjao u glavi „ ne udaljavaj se, vidiš da ce nevreme“. I zaista sivi oblaci su se u tren oka stvorili nad mojim gradom i sakrili sunce. Stajala sam u letnjoj gardarobici ispred kuce i smejala se drugarima koji su čekali isto tako pred svojim kucama da krenu prve kišne kapi. Nije sevalo, ali jedna po jedna krupne kapi su počele velikom brzinom da udaraju od beton. Utrčala sam u kuui i iza letnje zavese na vratima, posmatrala sam pljusak. Nije bilo mnogo hladnije, čini mi se da temperatura nije bila ništa drugačija nego pre kise. U tom trenutku, samo sam istrčala na kišu.


Staja sam bosa u bari i osećala vrelinu betona koja se penjala uz moje noge kao i miris užarenog asfalta koji se hladi posle dugo vremena. Na telu sam osetila udarce mlakih kapljica kise. I počela sam da trčim niz ulicu i da se smejem. Sva su me deca pratila. To je bio prvi i zadnji put da sam uradila tako nešto. Bila sam mala i to se učinilo kao ispravna i logična stvar za učiniti.

Nisam zurila kuci uprkos pretnjama mame. Znala sam da me batine svakako čekaju pa sam se trudila da sto duže uživam u trenucima slobode. Nikad neću zaboraviti letnji pljusak.

One thought on “Sastav Nikad neću zaboraviti”

Leave a Reply

Your email address will not be published.